Dikobrazi dobili topli dom

Ove godine će u zoološkom vrtu Palić, uskršnji zeka imati svog malog pomoćnika, tačnije sedmoro njih. Ako ste pomislili na sedam patuljaka prevarili ste se. U pitanju su zekini rođaci, možda malo čudni i daleki, ali podjednako zanimljivi, u pitanju su dikobrazi.

Afrički dikobrazi (Hystrix cristata) su u Zoološki vrt Palić stigli davne 1980. Iako u prirodi žive svega 12 godina, u zatočeništvu žive mnogo duže i preko 25 godina, stoga se najstariji dikobraz još seća priča iz Osiječkog zoološkog vrta odakle su mu preci. U prirodi dikobrazi žive u severnoj africi izuzev sahare, ali su ih stari rimljani nastanili u siciliju, gde važi za štetočinu, ali mu je meso pravi delikates. Postaje polno zreo s dve godine. U Africi ima dva do tri okota godišnje, dok u Evropi samo jedan i to u proleće. Trudnoća traje 95-105 dana, na kraju čega se rode i do tri mladunca. Kada se rode, oči su im već otvorene, krzno je meko, i sa dva meseca postaju sasvim samostalni..

Dikobraz je jedna od najmističnijh životinja zoološkog vrta na Paliću, budući da je noćna životinja koja danju voli da se ukopa mnogi su ga tražili u okolini objekta mrkog medveda (sada su se preselili kod žirafarnice) ali nisu svi posetioci uspeli da ih nađu, a oni koji jesu su rado dolazili da mu ukradu koju bodlju, jer su one velike iz repa zapravo najbolje za plovak.

Svojim bodljama najviše podseća na ježa iako sa ježevima nije ni u kakvom srodstvu (sve je to posledica konvergentne evolucije). Ježevi su sa svojim naoštrenim malim zubićima tipični bubojedi, dok su dikobrazi zapravo glodari i bliži su rođaci miševima ili pacovima. Kao i kod svakog glodara zubi im stalno rastu, zato i moraju da grickaju i glođu razne predmete kako bi tupili zube. Ako im zub preraste, ne mogu da jedu i mogu da uginu od gladi.

Bodlje su mu zapravo jako čvrste dlake koje su slabo usađene u kožu. Kada se dikobraz oseti ugroženo on nakostrieši dlake i okrene leđa protivniku, tako da izgleda kao prerasli morski jež. Postoji verovanje da dikobraz može da ispali svoje bodlje, što zapravo nije istina, on se protrese, bodlje spadnu, a budući da su jako oštre zabodu se u protivnike. Bodlje imaju guste mikroskopski sitne kuke i kada se zabodu u meso žrtve zahvaljujući kukama teško ispadaju, a stvaraju rane koje se lako zagnoje a teško zarastaju. Bodlje koje su na repu daju klasičan čegrtavi zvuk kojim dikobraz upozorava svoje protivnike kad se oseti ugroženo. U prirodi ga zveri izbegavaju jer niko ne želi da rizikuje da dobije bodlju za suvenir.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *