Džinovska zmija stigla u ZOO vrt Palić

Od kako su se naši prvi preci sreli sa džinovskim zmijama one su ušle u narodni folklor i mamile su uzdahe svih. Počev od bajki u kojima se javlja zmijski car pa do najneverovatnijih priča sa zmijama koje mogu da progutaju celog konja, ili zmija koje mogu da parališu pogledom, otrovnicama koje ubijaju dodirom, istina sa ovim gorostasima je sasvim drugačija.
Zmije zapravo nisu društvene životinje, i samo mali broj zmija poput loptasog pitona ima običaj da se stara o potomstvu, čak i u ovom slučaju loptasti piton brine samo o jajima dok se ne izlegnu, a posle napušta mladunce da se staraju o sebi. Budući da su hladnokrvne, zmije energiju troše samo na kretanje, a to je uglavnom samo kad love. Zmije su isključivi mesojedi, i hrane se drugim životinjama, sa par izuzetaka koje se hrane jajima. Zubi zmija su kukasti i povijeni unazad i služe za prihvatanje hrane dok se hrana guta u celo u jednom komadu.
Džinovske zmije danas više nisu tolika retkost, sve češće se nalaze u kućama kao egzotični kućni ljubimci, čak i u svojim izvanrednim bojama od snežno belog albina do najneverovatnijih mutacija.
Nažalost kada kupujete zmiju koja je simpatični crvoliki kućni ljubimac dužine dvadesetak cantimetara, prodavac nekako uvek zaboravi da spomene da su one dugovečne i da će u narednih desetak godina, boa ili piton hteti da izraste u životinju dužine 3 ili 4 metra i da će težiti i preko 30 kilograma. Oni istinski veliki primerci mogu da dosegnu i do šest metara, ali to su jako stari primerci.
Tako je i u Zoološki vrt Palić stigla zmija po imenu Dobrivoje, koji je albino mužjak pitona, dužine 3,5 metra i težine oko 30 kilograma, u radu sa njim uvek moraju da budu prisutna najmanje dva timaritelja. Iako je bio kućni ljubimac i mirne je naravi, dugačak je i težak, a na svakih 50 cm zmije treba bar jedna ruka da se drži ispravno da se zmija ne bi povredila. Dobrivoje je smešten u svoj novi izložbeni prostor i čeka posetioce da ih uveseli, pa dođite i vi da ga sretnete.