Kako se rashlađuju životinje u ZOO vrtu

U zoološkim vrtovima širom sveta se čuvaju najrazličitije životinje. Iako postoje verovanja za potrebe pojedinih životinja, u većini slučajeva su netačna. Malo ljudi zna da, na primer, pingvini nastanjuju i Afriku, da noj ne zabija glavu u pesak, ili da beli medved u zatočeništvu mnogo radije jede voće i povrće nego meso.

Shodno verovanjima, malo ljudi ima zapravo pravih saznanja o stvarnim potrebama životinja u zatočeništvu, tako da se zoološki vrtovi često susreću sa neopravdanim kritikama. One su najčešće upućene ka uslovima smeštaja životinja čije su već i bake i deke rođene u zatočeništvu i koje ne bi umele same da opstanu u prirodi.

Tokom leta se mora povesti računa o svim životinjama kako se ne bi pregrejale ili dobile sunčanicu, bez obzira na to da li su to jedinke polarnih krajeva ili iz užarenih pustinjskih ili tropskih klimata. Afričke životinje moraju da imaju mogućnost da se zavuku pod neku hladovinu ili senčenje, tako da su nojevi kod nas po najvećoj vrućini ispod krošnje drveća koje raste u njihovom dvorištu, dok su se mreže za senčenje postavile čak i kod afričkih antilopa.

Verovanje postoji da najteže ovo vreme podnosi beli medved iako to nije sasvim tako, jer dobija ledene kocke i ribu, kao i velike količine voća, što mu sve preko dana pomaže da unese dovoljnu količinu vode i vitamina, a i hranjenje se vrši tako da ga motivišemo da što više provede u vodi. Kada i sam oseti da ne može da se izbori sa UV zračenjem i toplotom, zavlači se u svoj brlog gde ga dočekuje najprirodniji ventilator koji pomoću strujanja vazduha omogućava ovom veličanstvenom predatoru da se hladi.

Najveći problem je hlađenje kod primata, jer poput nas i oni su iziritirani velikom toplotom pa se radije zadirkuju međusobno ne bi li im vreme brže prošlo. Kod njih se prave lizalice tako što se voćni sok zamrzne pa im se tako ukusni komad leda unese u volijeru. Kod nekih gde je moguće, kao kod šimpanze, stavljaju se posude sa vodom tako da jedinka može da se brčka ili prskalice koje rashlađuju i životinju i prostor u kojem se ona nalazi.

Najveće glavobolje naravno zadaje slon koji budući da ima svoj vodopad u dvorištu ne želi uvek da se skloni sa sunca nego često poput neposlušnog detete stoji dureći se u kapiji dok ga timaritelji ne nagovore da se vrati u slonaru gde je mnogo hladnije a i čekaju ga ukusne lubenice.

Tu su i brojni drugi programi poput javnih hranjenja koje služe da osveže životinje, da ih motivišu da se kreću ili prosto okupaju, te vas ovom prilikom pozivamo da i vi vidite kako hladimo životinje, i da iskusite sličan ugođaj ispod prskalica koje su namenski stavljene za posetioce, bilo da su to pčele, vrabci ili naši sugrađani, u vrtu su svi dobrodošli.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *