Kenguri drugari

Crveni kengur (Macropus rufus) odmah posle istočnog sivog kengura (Macropus giganteus) najveći torbar koji trenutno živi na planeti, a već od juče se može videti u Zoološkom vrtu Palić. Priča ove vrste kao i ovih životinja je vrlo interesantna. Crveni kenguri su vrlo harizmatične životinje koje su ikone Australije.

Svojom čudnom građom podsećaju na srne i zečeve, a ekološki se i zapravo nalaze tu negde između njih, jer podjednako vole da brste, pasu ili glođu. Zubi kengura su poput turpija i pomažu im da samelju i najtvrđi biljni materijal, izuzev prednjih sekutića koji nalik onim kod zečeva stoje napred i pomažu u ispaši. Duge zadnje noge i snažni rep, pomažu im da skakuću i trče neverovatnom brzinom do 70 km/h, u tolikom zaletu najveći mužjaci mogu da skoče i tri metra u visinu ili 8 metara u daljinu. Sigurno se pitate da ako kenguri mogu sve ovo kako to da ne beže iz zooloških vrtova tako često, odgovor je jednostavan, nemaju potrebe. Iako u sušnoj sezoni kenguri mogu da pretraže i do 560 hektara površine, da prevaljuju preko 300 km u potrazi za hranom, to rade samo onda kada su u kranjoj nuždi, inače ne vole da prevaljuju velike razdaljine nego se drže na svojim teritorijama od oko 25 kilometara kvadratnih. Mužjaci uspostavljaju dominaciju rvanjem, a noge koriste za tuču jako retko. Najčudnije vezano za kengure je da su torbari, što znači da nakon trudnoće od svega 33 dana mali kengur se rađa, izgleda poput crvića i puže u kožni nabor na maminom stomaku koji se zove torba. U torbi ga čekaju 4 različite dojke koje su različite ne samo po izgledu nego i po kvalitetu mleka koji produkuju (zamislite kada bi krava iz svakog vimena davala različito mleko, jedno bezlaktozno, jedno sa 2% mlečne masti, jedno sa 3,2% mlečne masti i jedno čokoladno). Kako raste, mališan može da sisa različitu dojku i time uvek dobija onaj kvalitet hrane koji mu treba. U narednih 190 dana će početi da istražuje svet izvirujući iz torbe, do 235 dana već dolazi do torbe da bi sisao, a sa 12 meseci je punopravni član kengurske zajednice. Iako su u Australiji lovna divljač i godišnje se ustreli preko milion kengura, zoološki vrtovi ih rado drže, otud priča o Mališi i Klempi, koji su nam ove jeseni došli iz Beo zoo vrta. U narodu postoji verovanje da su zoološki vrtovi konkurencija jedni drugima, iako je istina nešto sasvim drugačije. Vrtovi od samog osnivanja sarađuju jedni sa drugima, gledamo jedni na druge kao najbliži rod, prve komšije, najdraže i najbolje saradnike. Mališa i Klempo su dva mlada mužjaka koja bi se u skorije vreme u prirodi odvojili od matične grupe i krenuli u svet pun pustolovina. Kod nas su novi stanovnici, ali ćemo se truditi da im preko EAZA programa nađemo adekvatnu ženku i na radost svih posetilaca u naredne tri godine.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *