Ботаничке баште представљају драгоцену колекцију живог биља која има кључну сврху у областима науке и образовања.
Очување генофонда и приближавање природе људима
Задаци ботаничких башти
Основни задатак ботаничких башти је да очувају и унапреде постојећи генофонд, као и да омогуће да се путем непосредног посматрања стекне представа о богатству природе и да се на тај начин природа приближи људима.
Од 1950-их до касније реализације
Историја идеје
Идеја о формирању ботаничке баште у склопу Зоолошког врта на Палићу јавила се још 1950. године, приликом формирања врта, али се њеној реализацији приступило знатно касније.
На територији Зоо врта постојала је вредна аутохтона вегетација, те формирање класичне ботаничке баште није било могуће. Зато се приступило формирању врта са детерминисаним биљним фондом парковског карактера.
Дендрофлоре
Оквир за класичну ботаничку башту
Дуж северне границе врта формиран је појас четинарске, а уз јужну границу листопадне денфрофлоре. Осим што су обогатиле флористички садржај врта, ове зоне имају и еколошку улогу заштитног појаса која треба да смањи ударну снагу ветрова, да умањи буку и прашину, те да учествује у стварању повољне микроклиме простора.
Подела простора за различите вегетацијске елементе
Зонирање
Површина целокупног врта подељена је у две целине. Око 10ha се формира као типична парковска површина, где су у централном делу заступљена солитерна стабла и мање композиције са наглашеним хортикултурним садржајима. Површина од око 5 ha задржала је своја природна својства аутохтоне вегетације типичне за ово поднебље и представља поједине биотопове: водени, ливадски и шумски.
Чувари приче и лепоте Зоолошког врта
Биљке у Зоо врту Палић
Биљке у Зоолошком врту Палић нису само декоративни елементи. Оне представљају кључну компоненту овог живописног окружења. Столетни храстови, Панчићева оморика, гинкго билоба и разнобојне цветнице заједно стварају богатство и разноликост природе у овом врту. Свака биљка носи своју јединствен причу, било да је реч о историји, реткости или еколошком значају.
Издвајамо неколико биљака које красе наш врт
Столетни храстови
Од постојећег дендроматеријала највреднији су као куриозитет столетни храстови (Quercus robur). Проценјује се да је њихова старост приближно 300 година.
Гинкго билоба
Гинкго билоба – врста пореклом из терцијера – карактеристична паралелна нерватура листа.
Панчићева оморика и кедрови
Врт красе својим изузетним ускопирамидалним хабитусом (обликом) и јединке Панчићеве оморике који су значајни као терцијерни релик и ендемит Балканског полустрва. Упадљиви су и лепи примерци кедрова. Ови примерци су издржали 1985. год. и дуготрајне мразеве од -30 °C, али са знатним оштећењима на кори дебла.
Цветнице и луковичасте биљке
Осим негованих травних површина и значајног фонда дендроматеријала леје са сезонским цвећем свакако највише доприносе колориту и динамици врта. Сваке године врт красе својим чаробним бојама око 60.000 ком једно и двогодишњих цветница (са преко 150 сорти). У великом броју су заступљене и луковичасте и гомољасте цветнице (цроцуси, тулипани, нарциси, кане, далие, љиљани, ириси…).