Tokom novembra protekle godine iz segedinskog zoološkog vrta u palićki zoološki vrt stigle su dve šestomesečne jedinke rakunolikih pasa (Nyctereutes procyonoides). U pitanju su mužjak i ženka, koji odrastaju zajedno.
Po dolasku ovi zanimljivi mladunci bili su smešteni u karantin, gde je trajao period prilagođavanja, upoznavanja okoline i stručnog osoblja našeg vrta koji brine o njima.
Za to vreme, intenzivno se radilo na izgradnji njihovog novog doma. U utorak, 3. marta 2015. , zvanično su prešli u objekat koji je potpuno prilagođen njima i njihovim uslovima. Nalazi se tik uz pećinu mrkog medveda, tačnije naslonjen je na nju. Sastoji se od zatvorenog dela i ispusta koji je ograđen staklenom barijerom.
Ovi neodoljivi sisari su trenutno bojažljivi i zbunjeni zbog promene prostora i lica posetilaca. Svojim njuškicama vire iz kućice, naprave korak,dva izvan nje pokušavajući da obeleže teritoriju međutim čim ugledaju neko nepoznato lice brzo se vrate nazad. Ovo je potpuno normalno ponašanje prvih par dana dok naši mali rakunopsi ne steknu poverenje i bezbednost u svoje novo mesto stanovanja.
Rakun pas je dobio ime po svom izgledu, odnosno zbog toga što izgledom podseća na rakuna, sa kojim nije blisko povezan. Prirodno stanište im je istočna Azija. Trgovina krznom, urbanizacija i bolesti koji se mogu preneti između njih su samo neki od razloga zbog kojeg je ova populacija pasa u opadanju u poslednjih par godina. Činjenica koliko se njihovo krzno koristi u svetu je to da čak dvadeset odsto domaće proizvodnje krzna u Rusiji potiče od rakuno pasa. Nakon što se ova vrsta proširila i na centralnu i zapadnu Evropu, rakuno pas počinje da se tretira kao potencijalno opasna invazivna vrsta. Ukoliko bi se nastanila kod nas, lako bi se prilagodila a zatim bi počela da narušava naš ekosistem najpre lisicu koja joj je najbliži “rođak” odnosno najsličnija je ovoj vrsti. Inače su mesojedi i hrane se sitnim životinjama, a kod nas u zoo vrtu rado pojedu i hranu za pse, mačke i govedinu.
Krzno im je zimi dugo i gusto sa još gušćim podkrznom i dlakama koje mogu da budu duge do 120 mm i najčešće su braon boje. To njihovo zimsko krzno štiti ove životinje od niske temperature zimi u rasponu od -20 pa sve do -25 stepeni Celzijusa. Za rakunopse je takođe karatkeristično to što za vreme zime oni povećaju svoje potkožno masno tkivo i to za 18 do 23% i njihove unutrašnje masti za 3 do 5%. Životinje kod kojih ne dođe do ovih promena u toku zime, mogu lako za vreme zimskog perioda da nastradaju. Tokom zimskog sna, metabolizam im se smanjuje za nekih 25%
