У Зоолошком врту Палић пре седам година отворен је објекат за прихват, смештај и рехабилитацију дивљих животиња. Од тада до данас грађани зову запослене у золошком врту за прихват различитих животиња. Поред птица, слепих мишева и змија, зову због рањених срна….
Ово лето је кренуло много кишније и хладније него иначе, што у пракси значи да имамо преко 20 ветрушки, 10 сови ушара, констатно стижу разноразне птице које су испале из гнезда. Свима је јако драго када нађу начина за помоћ животињама у невољи, али није на одмет знати пар једноставних савета како бисте помогли и олакшали опоравак. Добро је знати да јежеви када се нађу, не смеју да пију кравље млеко, то им често прави велике проблеме, па се зато користи безлактозно млеко или млеко за куце и маце, хлеб им не чини пуно доброг јер су бубоједи. Ако угледате мало лане склупчано у жбуњу или слично, никако му не прилазите, мама је сигурно у близини и нервозно чека да одете како би га подојила. Уколико се одлучите да га помазите, оставићете свој мирис и тиме сте осудили животињу на сигурну и мучну смрт јер ће мама у страху од људског мириса напустити своје младунче”, каже за портал ецофеминизам.цом, тимаритељ И биолог у Золошком врту Палић, Кристијан Овари.
Золошки врт на Палићу има сарадњу са “Рипариом”, Заводом за заштиту природе, као И ренџерском службом ЈП Палић-Лудаш који јединке прстенују и враћају у природу. Самим прстеновањем птица може да се прати њихов опоравак.
Младе сове у ово доба године излазе из гнезда и често падају на земљу јер још нису оперјале, а тада дозивају родитеље који им доносе храну. Најбоља помоћ оваквим животињама је да их подигнете у оближњу крошњу где их мачке не могу дохватити и тиме сте спасили један живот и вратили нечије дете. Наравно, постоје и животиње које су повређене, малаксале, дехидриране. Рецимо ластавицама које нађете на земљи највише помаже мало глукозног ратсвора и за већ два дана могу саме да полете. Али уколико угледате животињу којој је потребна помоћ, а нисте сигурни како да јој пружите помоћ, увек су на расолагању Завод за заштиту Природе у Новом Саду и Београду, као и инспекција заштите животне средине или ветеринарска инспекција или у случају ланади ловна инспекција, тек када се оцени да је јединка у животној опасности приступа се спасавању. Велики број малишана који приспеју код нас успешно одрастају”, каже Овари.
Извор: ecofeminizam