Zološki vrt na Paliću nalazi se u centru istoimenog naselja, 6 kilometara od Subotice i 5 kilometara od auto-puta E75 koji spaja Budimpeštu i Beograd.
Osnovan je 1949. godine i danas se prostire na 10 ha površine. U park vrta skladno su uklopljene životinjske volijere i prostori za odmor i razonodu, a raste raste više od 270 vrsta drveća i žbunja od kojih su mnoge retke i egzotične vrste, poput libanskog kedra i džinovske, sekvoje ili ariša.
Prostor obogaćuje i oživljava mnogobrojno cveće u žardinjerama, jezerca, vodoskoci i fontane. Posetioci mogu da vide više od 65 vrsti životinja: brojne ptice, nekoliko vrsta majmuna, krupne sisare, ali i egzotične životinje poput zmija i tarantula. Za decu je uređeno igralište i dečji Zoo vrt gde se mogu pomaziti mladunci životinja.
Svake godine ima sve više i raznovrsnijih životinja. Kristijan Ovari, po struci biolog godinama radi u Zoološkom vrtu na Paliću kao timaritelj i brine o životinjama. Naš sagovornik za portal Zeleni minuti objašnjava da neke životinje iziskuju samo osnovnu brigu: vodu, hranu i veterinarska negu. Druge su opet opasne zveri i sigurnost timaritelja i posetilaca je na prvom mestu. Lavovi, tigrovi i beli medved su zveri koje iako naviknute na prisustvo čoveka i neposredni kontakt sa timariteljem, nikako nisu kućne kuce i mace koje legnu na leđa i čekaju češkanje po stomačiću.
Većina ljudi posao timaritelja zamišlja kao maženje i igru, kao kada u slobodno vreme izvedete psa u šetnju pa se jurite na travnjaku, ili kao kada držite hobi životinje pa ih satima gledate i radujete se njihovim sitnim događajima u životu. Međutim, posao u Zoo vrtu je posao kao bilo koji drugi, i nije ni igra ni zabava nego vrlo ozbiljan posao. Životinje nisu uvek raspoložene da se igraju, a većina životinja bi svojom igrom olako ugrozila ljudski život. U većini slučajeva posao se svodi na čišćenje i pripremu hrane, a u nekim trenucima i pripremu drugih svakodnevnih poslova kao uzimljavanje, prolećni, letnji ili drugi sezonski radovi ili rad sa posetiocima. Naravno, ovaj posao se od drugih poslova razlikuje po tome što se mora raditi punim elanom i dušom i telom, i leti na +40 i zimi na -20. Ako neko ne voli ovaj posao neće izdržati duže od nedelju dana, kao što se to uostalom dešava sa silnim volonterima koji dođu i već posle dva dana nestanu kao suze na kiši, rekao je Kristijan Ovari.
Iz godine u godinu, u Zoološkom vrtu na Paliću imamo svojevrsni “bejbi bum” među životinjama. Tako je za prvomajske praznike Zoološki vrt na Paliću postao bogatiji za još jednu stanovnicu-Maju. Reč je o ženki Eland antilopa, a ime je dobila po mesecu u kom je stigla u vrt.
Na slici: Eland antilopa u ZOO vrtu Palić
Elandi su jedni od najvećih antilopa, naziv su im dodelili Holanđani koji su među prvima susreli ovu neverovatnu životinju tokom kolonizacije Afrike. Eland na holandskom znači Los, a pošto je Los najveći među jelenima onda su je nazvali Los antilopa ili kako zvuči na holandskom Eland antilopa.
Nasuprot svojoj veličini ovi divovi su vrlo miroljubive životinje. Zanima ih sve što je zeleno i može da se pase. U nedostatku trave (koje dnevno mogu da unesu u vidu 7,5kg livadskog sena) rado jedu i detelinu ili brste lišće i mlade izbojke, što je obostrana korist i radost timaritelja i baštovana u zoo vrtu. Svake godine kada je orezivanje stabala i sadnica, veliki deo ove lisne mase završi upravo kod elanda, pri čemu se cela porodica okupi i milini ih je gledati kako sočno žvaću listove pune tanina. U doba parenja mužjak ove vrste koristi poseban gel za kosu koji je načinjen od blata i izmeta, kako bi njime natrljao kosu, a potom istu trljao o različite delove ispusta i time označi svoju teritoriju. Rado se okiti i lišćem i granjem. Ovaj div sa svojom težinom bliže jednoj toni, je jako brižan otac, iako je rođen u Beo-zoo vrtu (22. maja 2002.), pre nekoliko godina je kao star mužjak premešten kod nas, ali mu je palićko sunce i briga naših timaritelja ubrzano popravilo i stas i raspoloženje, budući da ima 16 godina daleko je nadživeo svoje divlje rođake, objašnjava Ovari.
Naredna četiri meseca Majina mama će da je doji.
Zanimljivo je i to da mladunci antilope brzo staju na noge i počnu da sisaju, za sat vremena već i lav mora da se pomuči da je uhvati, a kamoli veterinar koji mora da je vakciniše. Budući da je devojčica, ostaće pored majke u krdu još dugo godina, ali neće dugo biti mala, te vas pozivamo da dođete što pre da je i Vi vidite i radujete se sa nama maloj Maji, priča uz osmeh naš sagovornik za portal Zeleni minuti.
Na primer, malo ko zna da se prosečna lavica u prirodi koti 4 puta, u svakom leglu u proseku ima 4 lavića, a lavići su polno zreli već sa 8 meseci.
To znači da lavica godišnje može da okoti 16 lavića sa napomenom da do kraja godine dve devojčice iz prvog legla već mogu da imaju i svojih 8 unučića… Svako bi prvo pomislio pa to je super, zoo vrt može onda da se menja sa drugim zoološkim vrtovima. Što bi bilo istina osim što svi zoološki vrtovi su vrlo uspešni u razmnožavanju lavova. Zapravo istina leži u tome da se jedan značajan broj životinja u zatočeništu uspešnije razmnožava od domaće mačke, te da bi se izbegla prebukiranost, zoološki vrtovi sprovode vrlo rigorozne kontrole rađanja. Vodi se računa da samo onaj broj životinja ima svoje potomstvo za koje se može obezbediti siguran smeštaj. To je razlog zašto se svi zoološki vrtovi ne odlučuju za razmnožavanje medveda, tigrova, lavova, priča naš sagovornik.
Reč je uglavnom o životinjskim vrstama koje su u prirodi ugrožene ljudskim delovanjem, ili mogu biti. Tu se prvenstveno misli na nestanak staništa.
Naravno postoje vrste poput egipatske crkavice, crvene pande, raznih lemura gde je potražnja prosto velika, pa ne postoji posebna kontrola rađanja, ali se i onda vodi računa o poreklu i pedigreu. Niko ne želi ukrštanje u srodstvu zbog raznih degenerativnih bolesti koje tako mogu nastati. Nakon što je zoološki vrt Palić imao odličnu seriju udomljavanja mladunaca životinja koji su njihovi stanovnici mogao je ove godine dati sebi oduška, jer znamo da će lemuri ići u zoološki vrt u Bugarsku, pa smo mogli priuštiti potomstvo, baš kao i kod antilopa jer znamo da će Maja (antilopica vrste Eland, rođena za prvi maj) i njen brat Nebojša da idu za Skoplje. Ali ma kako se radovali mališanima posao nikad ne prestaje jer već moramo da vidimo novi smeštaj za bebe koje će ići za Tuzlu i Sarajevo čim porastu. No panici nema mesta jer se planiraju nove vrste iz Mađarske, Francuske i Nemačke, a tu je i večno dobra saradnja sa Beozoo vrtom. Šta planiramo od životinja? To je tajna koju ćete uskoro otkriti ukoliko nas posetite, zaključuje uz osmeh Kristijan Ovari.
Izvor: Zeleni Minuti
Autor Sandra Iršević