Велики пустињаци – Мале Доркас газеле

Насупрот веровањима да постоји вечита конкуранција између зоолошких вртова, истина је заправо много другачија. Ако неко воли да обилази зоо вртове он ће волети да обилази све зоолошке вртове у региону те ће на тај начин бити у вечитој потрази за новом авантуром.

Самим тим зоолошки вртови су једни другима прве комшије, најближи рођаци, највећи савезници и највећа помоћ. Ни један од вртова не може себи да приушти луксуз да очува генетски диверзитет било које веће кичмењачке врсте тиме што ће држати више од 500 јединки, стога су сви вртови врло отворени за размене животињских експоната.
Сходно претходном, постоји дугогодишња изврсна сарадња између београдског и палићког ЗОО врта. Један од последњих заједничких подухвата је и два мужјака Доркас газеле, који су свој нови дом нашли у жирафарници Зоолошког врта Палић. Овакви програми су битни јер када се рађају газеле углавном је однос полова 1:1, али у природи само доминантни мужјак може да окупи харем. У заточеништву борбе око женки могу постати смртоносне за ове мале и поносне ратнике стога је једино решење измештање у друге вртове где се формирају мужјачке групе. На овај начин зоолошки вртови брину о прекомерном размножавању животиња, а опет не дозвољавају изумирање популација у заточеништву.

Доркас газела је врста из потпородице шупљорожаца (Bovidae), реда парнопрстих папкара (Artiodactyla), класе сисара (Mammalia). Име потоиче из старогрчке речи доркас што значи дивокоза. Боја крзна зависи од предела који настањује; западно од Нила је углавном боје песка, док је источно углавном црвенкасте боје. Мужјак има 25-28 cm дугачке рогове који су благо закривљено повијени уназад. Женка је препознатљива по својим краћим роговима од 15-20 cm. Све газеле су по природи друштвена бића и живе у крдима, зато је битно да у зоолошким вртовима буду смештени близу других биљоједа. Храни се травом, лишћем, младим изданцима, воћем, а када су велике суше у стању су да поједу и скакавце. Подноси јако велике врућине, у стању је живот да проживи а да не пије јер воду може да извуче из биљних намирница. Живи 10 до 12 година. Женка постаје полно зрела са већ 9 месеци старости, док мужјак са 18. Парење је током априла до јуна, а гравидност траје 6 месеци, након чега женка рађа једно младунче које тежи мање од два килограма. Младунче се рађа са тамнијом длаком али док порасте крзно му посветли.

Иако настањује целу северну Африку, Арабијско полуострво, до Израела, Сирије и Јордана, где постоје мање популације, сматра се угроженом, а многим местима је популација тотално ишчезла због прекомерног лова. Данас је у Израелу, Сомалији и Тунезији заштићена врста.

Share your love