Током новембра протекле године из сегединског зоолошког врта у палићки зоолошки врт стигле су две шестомесечне јединке ракуноликих паса (Nyctereutes procyonoides). У питању су мужјак и женка, који одрастају заједно.
По доласку ови занимљиви младунци били су смештени у карантин, где је трајао период прилагођавања, упознавања околине и стручног особља нашег врта који брине о њима.
За то време, интензивно се радило на изградњи њиховог новог дома. У уторак, 3. марта 2015. , званично су прешли у објекат који је потпуно прилагођен њима и њиховим условима. Налази се тик уз пећину мрког медведа, тачније наслоњен је на њу. Састоји се од затвореног дела и испуста који је ограђен стакленом баријером.
Ови неодољиви сисари су тренутно бојажљиви и збуњени због промене простора и лица посетилаца. Својим њушкицама вире из кућице, направе корак,два изван ње покушавајући да обележе територију међутим чим угледају неко непознато лице брзо се врате назад. Ово је потпуно нормално понашање првих пар дана док наши мали ракунопси не стекну поверење и безбедност у своје ново место становања.
Ракун пас је добио име по свом изгледу, односно због тога што изгледом подсећа на ракуна, са којим није блиско повезан. Природно станиште им је источна Азија. Трговина крзном, урбанизација и болести који се могу пренети између њих су само неки од разлога због којег је ова популација паса у опадању у последњих пар година. Чињеница колико се њихово крзно користи у свету је то да чак двадесет одсто домаће производње крзна у Русији потиче од ракуно паса. Након што се ова врста проширила и на централну и западну Европу, ракуно пас почиње да се третира као потенцијално опасна инвазивна врста. Уколико би се настанила код нас, лако би се прилагодила а затим би почела да нарушава наш екосистем најпре лисицу која јој је најближи “рођак” односно најсличнија је овој врсти. Иначе су месоједи и хране се ситним животињама, а код нас у зоо врту радо поједу и храну за псе, мачке и говедину.
Крзно им је зими дуго и густо са још гушћим подкрзном и длакама које могу да буду дуге до 120 мм и најчешће су браон боје. То њихово зимско крзно штити ове животиње од ниске температуре зими у распону од -20 па све до -25 степени Целзијуса. За ракунопсе је такође караткеристично то што за време зиме они повећају своје поткожно масно ткиво и то за 18 до 23% и њихове унутрашње масти за 3 до 5%. Животиње код којих не дође до ових промена у току зиме, могу лако за време зимског периода да настрадају. Током зимског сна, метаболизам им се смањује за неких 25% .