Белоглави суп (Gyps fulvus) је једна од највећих птица не само Србије, него и целог региона. У природи се храни лешинама. У стању је да поједе животиње које су угинуле и од најокорелијих болести као на пример антракс, а да се при том Суп не разбољева, стога је ово један од најбитнијих чистача природе.
На жалост сем вредних људи у Специјалном резервату природе Увац, који чувају преко 120 гнездећих парова ове врсте, слабо ко увиђа вредност ових божанских створења. Због своје величине, као и начина живота ових птица, људи их се плаше. Највише су страдали током безуспешних покушаја тровања вукова, будући да су из висине они углавном први угледали отроване лешине, а успевали би да поједу и по коју залуталу отровану лисицу. Захваљујући хранилиштима ова врста данас покушава да освоји терене где се некада слободно гнездила, пре него што су их људи убили својим незнањем.
Сваке године из ове колоније излети преко неколико стотина малишана. Будући да је природа врло сурова када је селекција у питању и свега 10% птица успева да преживи своју прву годину живота, ренџери Резервата покушавају да помогну птицама на тај начин што прикупљају болесне или повређене јединке и покушавају да их рехабилитују. Насупрот даноноћном раду и великој пожртвованости, сваке године се појави по која птица која не може да се врати у природу, и наша прича би се ту и завршила да 2013. године зоолошки вртови нису одлучили да помогну.
Зоолошки вртови промовишу заштиту природе као и заштиту угрожених врста. Једна од оваквих идеја је рођена током дана заштите лешинара када су уједињеним снагама Зоолошки врт Палић и Зоолошки врт у Сегедину, уз подршку Специјалног резервата природе Увац, као и надлежних меродавних кућа, затражили да преузму по један пар Белоглавих супова, који не би могли да се врате у природу, али који би као амбасадори ове врсте, у зоолошким вртовима могли људима боље представити и демистификовати ова интелигентна и љупка створења.
Током 2014. године прве птице су успешно дошле у зоолошки врт Палић, а ове године је први пар птица успешно измештен у зоолошки врт у Сегедину. Пре него што ико стекне криве закључке, ове птице као и сво њихово евентуално потомство су власништво републике Србије, и оне су само позајмљене зоолошким вртовима како би јавност стекла сазнања о њиховом постојању и значају. Будући да је генетски код сваке јединке битан, идеја јесте да се младунци које родитељи буду однеговали, постепено врате назад у природу. На овај начин би зоолошки вртови покушали да са још једном врстом покушају амортизовати штету коју су људи проузроковали својим незнањем, или макар попут нојеве барке да запловимо неизвесним водама будућности у коју ћемо понети још једну врсту.