Дугорепа, уралска сова, која је крајем децембра пронађена повређена у банатском селу Крајишник, а потом пребачена у Прихватилиште за дивље животиње на Палићу, опоравила се, чиме су се стекли услови за њено враћање у природу. Ова изузетно ретка врста сове, пуштена је на подручју „Суботичке пешчаре“.
Јединка једне од највећих врста сове у Србији – дугорепа, позната још и као уралска, пронађена је 17. децембра у селу Крајишник, када је, претпоставља се, ловећи плен, ударила у ограду и остала ошамућена. Птица је потом пребачена у Прихватилиште за дивље животиње на Палићу где је стигла 24. децембра, угрувана, али без видљивих физичких повреда. Преплашена сова, у првих неколико дана одбијала је храну.
– У почетку није желела да једе и пије воду, прва два дана смо јој доносили више различитих врста меса, али полако се ослободила па је јела пилетину, телетину, говедину и наравно мишеве. Била је смештена у доста велики кавез али и он је био премали за њу јер је навикла на много већи простор – каже Андријана Тот, кустос Зоолошког врта Палић.
Након нешто више од месец дана заточеништва, ова јединка се докопала слободе.
– Након што је наш тим спасао сову и пребацио је у Прихватилиште на Палићу, посматрали смо њено понашање, анализирали смо њено здравствено стање и у протеклом периоду показала је знакове потпуног опоравка и да је спремна да се врати у природу – рекао је Илија Миљковић из Покрајинског завода за заштиту природе.
О реткости дугорепе сове говори и податак да у Војводини има свега десетак гнездећих парова, а у целој Србији око стотину. Њена природна станишта углавном су изоловане старе шуме, а најближе познато су Вршачке планине и Тара. Крупна, снажна и веома дивља, агресивна птица, која углавном избегава људе, добар је летач и изузетан ловац, а у наше равничарске пределе довела ју је специфична „навика“ да зими напушта планину и шуму и проводи је у равници. Сова је пре пуштања на слободу прстенована ради даљег праћења.
– Збрињавање, лечење и касније пуштање у приороду једне овакве врсте од изузетног је значаја када знамо да је ова врста прилично ретка на нашим просторима и спашавањем сваке јединке помажемо заштићена подручја и заштићене врсте као што је и ова дугорепа сова – истиче Никола Стојнић, орнитолог и Начелник одељења за заштићене врсте Покрајинског завода за заштиту природе. – Птице ове врсте имају специфичну навику да током зиме не живе у планинама него дођу у равницу, што нам је донело дилему где да је пустимо и на крају смо се одлучили да то буде овде, у Суботичкој пешчари. Верујемо да ће јој ово станиште бити добра база да се поново врати инстиктима, да нађе храну и затим, као и свака птица, полети у свом правцу.
Након што је ова ретка, дугорепа сова напустила свој кавез у Прихватилишту и нашла слободу у „Суботичкој пешчари“, у Зоолошки врт су стигле још три повређене птице, црвенокљуни лабуд, орао мишар и мала сова названа Лили. Оне ће, када се у потпуности опораве, такође бити пуштене у природу.
