Док посетиоци уживају у шетњи стазама Зоо врта на Палићу, иза кулиса животињског царста догађа се права животна борба бројних животиња које су повређене или болесне.
Иако није званично прихватилиште за дивље животиње, палићки Зоолошко врт већ 15 година збрињава и спашава најразличитије врсте. Од када су 2004. године Зоо врт стигле три игуане до сада руке и знање тимаритеља, ветеринара и биолога Кристијана Оварија од сигурне смрти отргли су више од 3.500 животиња.
3. МАРТ – CITES КОНВЕНЦИЈА – Данас се иначе обележава дан када је потписана „ЦИТЕС“ конвенција о међународном промету угрожених врста дивље флоре и фауне. По овој конвенцији ради и палићки Зоо врт. Прихват животиња се врши на основу члана 92. Закона о заштити природе који каже да Министарство има право да овласти зоолошки врт за потребе прихвата и збрињавања дивљих животиња.
– Радимо са искључиво дивљим животињама – аутохтоним, које могу да живе код нас и алохтоним, које у природи не живе на нашем поднебљу. Логично, ове прве када се стекну услови враћамао назад у природу у сарадњи са Заводом за заштиту природе, ове друге остају код нас док се не нађе неко решење, као што је удомљавање у другим зоо вртовима – објашњава биолог Кристијан Овари. – Када је пак то немогуће, као што је то био случај са макако мајмунима који су донети код нас 2014., три године су били код нас док трајни смештај нису нашли у Примадонусу, прихватном центру у Шпанији.
Животиње у Зоо врт долазе из најразличитијих разлога – некада их пронађу људи и донесу а некада су и предмет заплене инспекције и царине.
– Имали смо позив са царине да им је лабуд слетео на царински терминал и направио општи хаос. Ми смо дошли, покупили га и сада је ту код нас, прави реда – додаје Овари. – Имамо седам дивљих гусака на отперјавању за које верујемо да ће се на пролеће „спонтано удаљити“ из Зоо врта. Имамо и лисице које су служиле за јамарење, које су презимиле код нас и чим се стекну услови вратићемо их у природу где им је и место. Тренутно је сезона слепих мишева, који се буде из хибернације, а имали смо и неколико сова које су упале у димњак. Прошле године смо 40 ветрушки вратили назад у природу, а сваке године имамо око десетак рода, које се нису најбоље снашле и завршиле код нас. Један пар је овде свио гнездо и сваке године се враћа и природи подари два или три младунца.
Орао мишар најчешће страда у околини аутопута и тренутно их је 19 у „геронтолошком“ центру. Ту су и орлови белорепани и белоглави супови, који се упарују и временом ће створити потомоство.
Нови становник је и Добривоје, албино мужјак питона, дужине 3,5 метра и тежине око 30 килограма.
– На жалост када купујете змију која је симпатични црволики кућни љубимац дужине двадесетак цантиметара, продавац некако увек заборави да спомене да су оне дуговечне и да ће у наредних десетак година, боа или питон хтети да израсте у животињу дужине три или четири метра и да ће тежити и више од 30 килограма – описују у Зоо Палић пут Добривоја до њихове волијере. – Имали смо случај и када је човек у кући држао звечарку у кући и смртоносну шкорпију.
Причу са срећним крајем има и медвед који је заплењен у циркусу „Корона“, који је тамо живео у страшним условима. Медијске звезде били су и Поспанко, Хистерија и Малена, мечићи које су нам довели из Тутина, које смо хранили на цуцлу и потом одвели у прихватилиште у Румунији. Поспанко се вратио у природно станиште, Хистерија је и даље тамо, а Малена, нажалост, није преживела период хибернације.
За сво ово време трећина животиња се успешно оспособила и вратила у природу, трећина је, нажалост, угинула, а исто толико их учествује у специјалним програмима.
– Наш циљ је да вратимо животињу у природу, дамо јој другу шансу и амортизујемо грешку коју је човек направио. Ту смо да будемо прва помоћ, да животиње спасемо од сигурне смрти, опоравимо и безбедно их вратимо тамо одакле су истргнуте – закључује Овари. – Трудимо се да се не вежемо за њих, али има много емотивних момената. Ипак, најсрећнији смо када их видимо здраве и одважне, спремне за нови живот.
АПЕЛ ЗА УСКРС – Велики број грађана са Ускрс купује деци зечеве које после празника врло брзо досаде деци или немају где да их држе, те они заврше или на тераси или желе да их се реше на било који начин. – Зечеве не примамо јер би то био хаос код нас а њим би учинили медвеђу услугу, те апелујемо на наше суграђане да их деци купују само ако заиста имају услове да се после брину о њима – наглашава Овари.