Золошки врт на Палићу налази се у центру истоименог насеља, 6 километара од Суботице и 5 километара од ауто-пута Е75 који спаја Будимпешту и Београд.
Основан је 1949. године и данас се простире на 10 ха површине. У парк врта складно су уклопљене животињске волијере и простори за одмор и разоноду, а расте расте више од 270 врста дрвећа и жбуња од којих су многе ретке и егзотичне врсте, попут либанског кедра и џиновске, секвоје или ариша.
Простор обогаћује и оживљава многобројно цвеће у жардињерама, језерца, водоскоци и фонтане. Посетиоци могу да виде више од 65 врсти животиња: бројне птице, неколико врста мајмуна, крупне сисаре, али и егзотичне животиње попут змија и тарантула. За децу је уређено игралиште и дечји Зоо врт где се могу помазити младунци животиња.
Сваке године има све више и разноврснијих животиња. Кристијан Овари, по струци биолог годинама ради у Зоолошком врту на Палићу као тимаритељ и брине о животињама. Наш саговорник за портал Зелени минути објашњава да неке животиње изискују само основну бригу: воду, храну и ветеринарска негу. Друге су опет опасне звери и сигурност тимаритеља и посетилаца је на првом месту. Лавови, тигрови и бели медвед су звери које иако навикнуте на присуство човека и непосредни контакт са тимаритељем, никако нису кућне куце и маце које легну на леђа и чекају чешкање по стомачићу.
Већина људи посао тимаритеља замишља као мажење и игру, као када у слободно време изведете пса у шетњу па се јурите на травњаку, или као када држите хоби животиње па их сатима гледате и радујете се њиховим ситним догађајима у животу. Међутим, посао у Зоо врту је посао као било који други, и није ни игра ни забава него врло озбиљан посао. Животиње нису увек расположене да се играју, а већина животиња би својом игром олако угрозила људски живот. У већини случајева посао се своди на чишћење и припрему хране, а у неким тренуцима и припрему других свакодневних послова као узимљавање, пролећни, летњи или други сезонски радови или рад са посетиоцима. Наравно, овај посао се од других послова разликује по томе што се мора радити пуним еланом и душом и телом, и лети на +40 и зими на -20. Ако неко не воли овај посао неће издржати дуже од недељу дана, као што се то уосталом дешава са силним волонтерима који дођу и већ после два дана нестану као сузе на киши, рекао је Кристијан Овари.
Из године у годину, у Зоолошком врту на Палићу имамо својеврсни “бејби бум” међу животињама. Тако је за првомајске празнике Зоолошки врт на Палићу постао богатији за још једну становницу-Мају. Реч је о женки Еланд антилопа, а име је добила по месецу у ком је стигла у врт.
На слици: Еланд антилопа у ЗОО врту Палић
Еланди су једни од највећих антилопа, назив су им доделили Холанђани који су међу првима сусрели ову невероватну животињу током колонизације Африке. Еланд на холандском значи Лос, а пошто је Лос највећи међу јеленима онда су је назвали Лос антилопа или како звучи на холандском Еланд антилопа.
Насупрот својој величини ови дивови су врло мирољубиве животиње. Занима их све што је зелено и може да се пасе. У недостатку траве (које дневно могу да унесу у виду 7,5кг ливадског сена) радо једу и детелину или брсте лишће и младе избојке, што је обострана корист и радост тимаритеља и баштована у зоо врту. Сваке године када је орезивање стабала и садница, велики део ове лисне масе заврши управо код еланда, при чему се цела породица окупи и милини их је гледати како сочно жваћу листове пуне танина. У доба парења мужјак ове врсте користи посебан гел за косу који је начињен од блата и измета, како би њиме натрљао косу, а потом исту трљао о различите делове испуста и тиме означи своју територију. Радо се окити и лишћем и грањем. Овај див са својом тежином ближе једној тони, је јако брижан отац, иако је рођен у Бео-зоо врту (22. маја 2002.), пре неколико година је као стар мужјак премештен код нас, али му је палићко сунце и брига наших тимаритеља убрзано поправило и стас и расположење, будући да има 16 година далеко је наџивео своје дивље рођаке, објашњава Овари.
Наредна четири месеца Мајина мама ће да је доји.
Занимљиво је и то да младунци антилопе брзо стају на ноге и почну да сисају, за сат времена већ и лав мора да се помучи да је ухвати, а камоли ветеринар који мора да је вакцинише. Будући да је девојчица, остаће поред мајке у крду још дуго година, али неће дуго бити мала, те вас позивамо да дођете што пре да је и Ви видите и радујете се са нама малој Маји, прича уз осмех наш саговорник за портал Зелени минути.
На пример, мало ко зна да се просечна лавица у природи коти 4 пута, у сваком леглу у просеку има 4 лавића, а лавићи су полно зрели већ са 8 месеци.
То значи да лавица годишње може да окоти 16 лавића са напоменом да до краја године две девојчице из првог легла већ могу да имају и својих 8 унучића… Свако би прво помислио па то је супер, зоо врт може онда да се мења са другим зоолошким вртовима. Што би било истина осим што сви зоолошки вртови су врло успешни у размножавању лавова. Заправо истина лежи у томе да се један значајан број животиња у заточеништу успешније размножава од домаће мачке, те да би се избегла пребукираност, зоолошки вртови спроводе врло ригорозне контроле рађања. Води се рачуна да само онај број животиња има своје потомство за које се може обезбедити сигуран смештај. То је разлог зашто се сви зоолошки вртови не одлучују за размножавање медведа, тигрова, лавова, прича наш саговорник.
Реч је углавном о животињским врстама које су у природи угрожене људским деловањем, или могу бити. Ту се првенствено мисли на нестанак станишта.
Наравно постоје врсте попут египатске цркавице, црвене панде, разних лемура где је потражња просто велика, па не постоји посебна контрола рађања, али се и онда води рачуна о пореклу и педигреу. Нико не жели укрштање у сродству због разних дегенеративних болести које тако могу настати. Након што је зоолошки врт Палић имао одличну серију удомљавања младунаца животиња који су њихови становници могао је ове године дати себи одушка, јер знамо да ће лемури ићи у зоолошки врт у Бугарску, па смо могли приуштити потомство, баш као и код антилопа јер знамо да ће Маја (антилопица врсте Еланд, рођена за први мај) и њен брат Небојша да иду за Скопље. Али ма како се радовали малишанима посао никад не престаје јер већ морамо да видимо нови смештај за бебе које ће ићи за Тузлу и Сарајево чим порасту. Но паници нема места јер се планирају нове врсте из Мађарске, Француске и Немачке, а ту је и вечно добра сарадња са Беозоо вртом. Шта планирамо од животиња? То је тајна коју ћете ускоро открити уколико нас посетите, закључује уз осмех Кристијан Овари.
Извор: Зелени Минути
Аутор Сандра Иршевић