У новембру 2024. године, обратио нам се чувени биолог – орнитолог Иштван Хам, чија су специјалност Орлови белорепани којима се бавио већим делом свог радног века. Током једне посете Зоо врту Палић, приметио је, након дугог посматрања волијере у којој је смештено седам јединки Орлова белорепана, да су две јединке – мужјак и женка, показивале наклоност једна према другој и да су се извајале од осталих јединки као потенцијални пар. Треба нагласити да су јединке део Прихватилишта за дивље и повређене животиње, те се због трајних повреда неће моћи вратити у природу. Његова идеја је била да се те јединке, уколико је изводљиво, издвоје у посебну изоловану волијеру, како бисмо покушали да их размножимо. Уколико бисмо успели у томе, младе јединке би биле пуштене у природу, како би се на тај начин допринело повећању бројности ове ретке грабљивице на нашим просторима.
Донешена је одлука да се ова идеја спроведе у дело, уз континуирану сарадњу управе Зоо врта Палић са Иштваном Хамом. Наредних дана почела је припрема издвојене волијере, новог гнезда и постављене су камере за надзор у самој волијери и изнад гнезда, како би се што детаљније надгледала друштвена динамика ових јединки и процес размножавања. У самим радовима и спровођењу идеје у дело учествовали су тимаритељи Александар Милер, Милан Марјановић, Чонгор Хуста и Борис Харди, као и биолог Зоо врта Слободан Цветковић.
Око средине фебруара, примећене су прве активности везане за припремање гнезда од стране обе јединке. Почетком марта, женка је снела једно јаје и почела да лежи на њему. Након пар дана примећено је и друго јаје, а ускоро и треће јаје.
